Нови Посебан колективни уговор

28 феб

Нови ПКУ ступа на снагу 05. марта 2015. године

На основу члана 246. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05,
54/09, 32/13 и 75/14), Репрезентативни синдикати: Синдикат образовања Србије и
Грански синдикат просветних радника Србије Независност и Влада, закључују

ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ
ШКОЛАМА И ДОМОВИМА УЧЕНИКА
Посебан колективни уговор је објављен у „Службеном гласнику РС“, бр. 21/2015 од
25.2.2015. године, а ступа на снагу 5.3.2015.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и
домовима ученика (у даљем тексту: Уговор) уређују се права, обавезе и одговорности
из рада и по основу рада запослених у основним школама, средњим школама и
домовима ученика (у даљем тексту: запослени) којима се средства за плате обезбеђују
у буџету Републике Србије, поступак измене и допуне Уговора, као и међусобни односи
учесника Уговора.
Члан 2.
Уговор се непосредно примењује у свим основним школама, средњим школама и
домовима ученика (у даљем тексту: установе) из члана 1. Уговора.
Послодавац у смислу Уговора јесте установа.
Колективним уговором код послодавца могу се утврдити већа права од права утврђених
Уговором, као и друга права која нису утврђена Уговором, у складу са законом.
Члан 3.
Уговор се закључује на време од три године.

II. РАДНИ ОДНОСИ
1. Заснивање радног односа
Члан 4.
Радни однос у установи заснива се уговором о раду са лицем које, поред законских
услова, испуњава и посебне услове утврђене актом о организацији и систематизацији
послова.
Члан 5.
Пре почетка школске године, а најкасније до 15. августа, директори школа достављају
листе запослених за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба у
текућој школској години као и у претходном периоду и запослених који су засновали
радни однос са непуним радним временом, као и листу слободних радних места, која
треба да буде потписана од стране овлашћених представника репрезентативних
синдиката школе. Уколико листа није потписана од стране овлашћених представника
синдиката, директор је дужан да на листи наведе разлоге због којих то није учињено.
Пре почетка школске године, начелници школских управа, представници директора и
представници репрезентативних синдиката заједнички утврђују листу из става 1. овог
члана.
Преузимање се врши следећим редоследом:
1. Са листе запослених за чијим је радом делимично или у потпуности престала
потреба запослени се може преузети само за проценат за који му је смањено радно
ангажовање у односу на проценат са којим је засновао радни однос;
2. Запослени који су засновали радни однос са непуним радним временом у тој
установи;
3. Запослени који су засновали радни однос са непуним радним временом у установама
на територију надлежне школске управе;
4. Запослени који су засновали радни однос са непуним радним временом из других
школских управа уз сагласност школских управа.
Избор и пријем лица у радни однос, на основу конкурса, врши директор, под условом да
се претходно преузимањем није могао засновати радни однос са лицем које је
евидентирано у смислу ст. 1. и 2. овог члана, а испуњава услове утврђене актом о
организацији и систематизацији послова.
Школска управа редовно ажурира листе из става 1. овог члана током године, на основу
података које достављају директори установа.
Запослени који на лични захтев прекине радни однос у одређеној установи не
пријављује се на листу запослених из става 1. овога члана.
Пре расписивања конкурса за пријем у радни однос, послодавац је у обавези да
прибави мишљење репрезентативних синдиката установе о испуњености услова из ст.
1. и 2. овог члана. У случају да постоји несагласност, надлежна је школска управа и
надлежна инспекција.
Рок за давање мишљења је петнаест дана од дана пријема захтева.
Одредбе овог члана не примењују се на запослене у домовима ученика.
Члан 6.
Преузимање запослених се може вршити из друге установе после 15. августа.
Запослени може бити преузет из других установа на неодређено време највише у
проценту у којем је засновао радни однос.
Члан 7.
Директор је дужан да обавести репрезентативни синдикат у установи о извршеном
пријему у радни однос у року од пет дана.
2. Стручно оспособљавање и усавршавање
Члан 8.
Запослени има право и обавезу да се, у току радног односа, стално стручно
оспособљава и усавршава и да на основу стручног усавршавања унапређује свој рад.
Послодавац је обавезан да утврди начин стручног оспособљавања и усавршавања
запослених, у складу са приоритетима и програмима надлежног министарства и
средствима обезбеђеним у буџету јединице локалне самоуправе.
Уколико послодавац не обезбеди упућивање запосленог на стручно оспособљавање и
усавршавање, запослени не може сносити последице по овом основу.

3. Радно време

3.1. Пуно радно време
Члан 9.
Пуно радно време запосленог износи 40 часова недељно.
Наставнику, васпитачу и стручном сараднику на почетку школске године издаје се
решење о годишњем и недељном задужењу фонда часова.
3.2. Непуно радно време
Члан 10.
Непуно радно време јесте радно време које је краће од пуног радног времена, у складу
са законом.
Актом о организацији и систематизацији послова утврђују се послови на којима се
обавља рад са непуним радним временом.
3.3. Прековремени рад
Члан 11.
На захтев послодавца, запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена, у
складу са законом, и то у случају:
1) више силе,
2) пријема и обраде докумената и података за пријемни испит,
3) обављања завршног и пријемног испита,
4) замене привремено одсутног запосленог до пет радних дана у месецу,
5) извршавања других послова – када је неопходно да се у одређеном року заврши
посао.
Послодавац је дужан да запосленом, пре почетка обављања прековременог рада, изда
решење о разлозима и трајању прековременог рада и налог за исплату увећане плате у
складу са законом.
3.4. Распоред радног времена
Члан 12.
Годишњим планом рада установе утврђује се распоред радног времена запослених.

4. Одмори и одсуства

4.1. Одмор у току дневног рада
Члан 13.
Одмор у току дневног рада траје 30 минута за пуно радно време и, по правилу, не може
се користити у прва два сата након почетка, нити у последња два сата пре завршетка
радног времена, односно за наставнике током непосредног образовно-васпитног рада.
Распоред коришћења одмора у току дневног рада утврђује послодавац.
4.2. Годишњи одмор
Члан 14.
У свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор, у складу са
законом и Уговором.
Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана
увећава по основу:
1. доприноса на раду:
1) за остварене изузетне резултате – 4 радна дана,
2) за врло успешне резултате – 3 радна дана,
3) за успешне резултате – 2 радна дана;
2. услова рада:
1) рад са скраћеним радним временом – 3 радна дана,
2) редован рад суботом, недељом и рад ноћу – 2 радна дана,
3) рад у две и више установа – 2 радна дана;
4) отежани услови рада, у складу са општим актом установе – 2 радна дана;
3. радног искуства:
1) од 5 до 10 година рада – 2 радна дана,
2) од 10 до 20 година рада – 3 радна дана,
3) од 20 до 30 година рада – 4 радна дана,
4) преко 30 година рада – 5 радних дана;
4. образовања и оспособљености за рад:
1) за високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије,
специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) у складу са
Законом о високом образовању, почев од 10. септембра 2005. године и на основним
студијама у трајању од најмање четири године, по пропису који је уређивао високо
образовање до 10. септембра 2005. године – 4 радна дана,
2) за високо образовање на студијама првог степена (основне академске, односно
струковне студије), студијама у трајању од три године, више образовање и
специјалистичко образовање након средњег образовања – 3 радна дана,
3) за средње образовање у трајању од четири године – 2 радна дана,
4) за основно образовање, оспособљеност за рад у трајању од једне године,
образовање за рад у трајању од две године или средње образовање у трајању од три
године – 1 радни дан;
5. социјалних услова:
1) родитељу, усвојитељу, старатељу или хранитељу са једним малолетним дететом – 2
радна дана,
2) родитељу, усвојитељу, старатељу или хранитељу за свако наредно малолетно дете
по 1 радни дан,
3) родитељу, усвојитељу, старатељу или хранитељу са дететом које има потешкоће у
развоју – 3 радна дана,
4) инвалиду – 3 радна дана.
Допринос на раду утврђује се општим актом послодавца.
Члан 15.
Распоред коришћења годишњег одмора наставника, васпитача и стручних сарадника
утврђује се годишњим планом рада установе, а за остале запослене, у зависности од
потребе посла, планом коришћења годишњих одмора.
4.3. Плаћено одсуство
Члан 16.
Запослени има право на плаћено одсуство у укупном трајању до седам радних дана у
току календарске године, у случају:
1) склапања брака – 7 радних дана,
2) склапање брака детета – 3 радна дана,
3) порођаја супруге – 5 радних дана,
4) порођаја члана уже породице – 1 радни дан,
5) усвајања детета – 5 радних дана,
6) теже болести члана уже породице – 7 радних дана,
7) селидбе у исто место становања – 2 узастопна радна дана,
8) селидбе у друго место становања – 3 радна дана,
9) елементарне непогоде – 5 радних дана,
10) учествовања у културним и спортским приредбама до 2 радна дана,
11) коришћења организованог рекреативног одмора у циљу превенције радне
инвалидности до 5 радних дана,
12) учествовања на синдикалним сусретима, семинарима, образовању за синдикалне
активности и др. до 7 радних дана,
13) стручног усавршавања до 5 радних дана,
14) полагања испита за лиценцу до 5 дана,
15) завршавање студија другог и трећег степена у складу са Законом о високом
образовању („Службени гласник РС”, бр. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14)
до 5 дана.
Поред права на одсуство из става 1. овог члана, запослени има право на плаћено
одсуство:
1) због смрти члана уже породице – 5 радних дана.
Члановима уже породице сматрају се брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи,
усвојилац, усвојеник и старатељ.
2) два узаступна дана за сваки случај добровољног давања крви рачунајући и дан
давања крви.
Послодавац може да одобри запосленом одсуство за сроднике који нису наведени и за
друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим, у трајању
утврђеном решењем послодавца.
Запослени може да остварује правно на плаћено одсуство само у моменту када наступи
случају по основу кога остварује то право.
4.4. Неплаћено одсуство
Члан 17.
Послодавац је дужан да запосленом омогући право на неплаћено одсуство у случају:
1) дошколовавања – од 30 дана до три године,
2) завршавање студија другог и трећег степена у складу са Законом о високом
образовању („Службени гласник РС”, бр. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14)
до 6 месеци,
3) учешћа у научноистраживачком пројекту – до окончања пројекта,
4) посете члановима уже породице у иностранству – до три месеца, у периоду од три
године,
5) лечење члана уже породице,
6) у другим случајевима утврђеним општим актом установе.
Не може се сматрати дошколовавањем стицање искуства радом код другог послодавца.
Члановима уже породице сматрају се брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи,
усвојилац, усвојеник и старатељ.
Запосленом који користи неплаћено одсуство мирују права и обавезе из радног односа.

III. ПЛАТЕ, НАКНАДЕ ПЛАТА И ОСТАЛА ПРИМАЊА

1. Висина основице
Члан 18.
Уговорне стране преговарају о висини основице за обрачун и исплату плата сваке
године у поступку доношења предлога буџета Републике Србије.
Уговорне стране у поступку преговарања разматрају могућност и потребу корекције
коефицијената.
Члан 19.
Уговорне стране обавезују се да приступе преговарању о корекцији основице за
обрачун плата пре доношења предлога закона о буџету за наредну годину, ако дође до
битне промене околности на основу којих је утврђена основица за обрачун плата.
Иницијативу за преговоре покреће синдикат.
Уговорне стране се обавезују да преговоре започну у року од десет дана од дана
покретања иницијативе, те да преговори буду завршени у року од 30 дана од дана
покретања иницијативе.
2. Елементи за утврђивање плате
Члан 20.
Плата се утврђује на основу: основице за обрачун плата, коефицијента са којим се
множи основица, додатака на плату и обавеза које запослени плаћа по основу пореза и
доприноса за обавезно социјално осигурање из плата у складу са законом.
Уколико је основна плата запосленог, која је утврђена на основу основице за обрачун
плата и коефицијента из прописа о коефицијентима за обрачун и исплату плата, за пуно
радно време и остварени стандардни радни учинак, мања од минималне зараде,
основна плата запосленог утврђена на напред описан начин исплаћује се у висини
минималне зараде.
3. Плата за обављени рад и време проведено на раду
Члан 21.
Плата се исплаћује за обављени рад и време проведено на раду.
4. Додатак на плату
Члан 22.
Запослени има право на додатак на плату:
1) за рад на дан празника који је нерадан дан – 110% од основице,
2) за рад ноћу – 26% од основице, ако такав рад није вреднован приликом утврђивања
коефицијента,
3) за прековремени рад – 26% од основице,
4) по основу времена проведеног на раду – у висини од 0,4% од основице за сваку пуну
годину рада оствареног у радном односу код послодавца.
Послодавцем, у смислу овог члана уговора, сматра се предшколска установа, основна
и средња школа, високошколска установа (укључујући и научне институте у саставу
универзитета) и установе ученичког и студентског стандарда на територији Републике
Србије и то као установе које су утврђене одговарајућом мрежом установа као
планским актом који доноси оснивач, односно конкурсом који се расписује сваке
школске године за упис, односно пријем у ове установе у складу са одговарајућим
законом, имајући у виду јединствени систем просвете, који се финансирају из буџетских
средстава.
У случајевима рада преко пуне норме, у складу са Законом о основама система
образовања и васпитања, плата се увећава по часу, а вредност часа се израчунава
тако што се укупна плата запосленог подели са месечним бројем часова редовне
наставе.
Основица за обрачун додатака на плату из става 1 овог члана је производ основице за
обрачун плате и коефицијента из прописа којим се утврђују коефицијенти за обрачун и
исплату плата запослених у јавним службама.
5. Накнада плате
Члан 23.
Запослени има право на накнаду плате у висини која се обрачунава и исплаћује према
одредбама Закона о раду за време проведено на годишњем одмору, плаћеном
одсуству и државном празнику.
Запослени има право на накнаду плате у висини која се обрачунава и исплаћује у
висини просечне плате у претходних 12 месеци, у случају:
1) стручног усавршавања,
2) присуствовања седницама државних органа, органа управе и локалне самоуправе,
органа удружења послодаваца, привредне коморе, органа управљања код послодавца,
органа синдиката у својству члана,
3) учешћа на радно-производним такмичењима и изложбама иновација и других видова
стваралаштва.
Послодавац је обавезан да за едукативне семинаре и сл., а према одлуци надлежног
органа синдиката, омогући одсуствовање са рада представницима синдиката у трајању
од најмање седам радних дана годишње.
Члан 24.
Запослени има право на накнаду плате за време одсуствовања са рада због
привремене спречености за рад до 30 дана, и то:
1) у висини од 65% просечне плате у претходна 12 месеци пре месеца у којем је
наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне
зараде утврђене у складу са Законом о раду, ако је спреченост за рад проузрокована
болешћу или повредом ван рада, ако законом није друкчије одређено,
2) у висини 100% просечне плата у претходна 12 месеци пре месеца у којем је
наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне
зараде утврђене у складу са Законом о раду, ако је спреченост за рад проузрокована
повредом на раду или професионалном болешћу, ако законом није друкчије одређено.
Члан 25.
Послодавац може осигурати запосленог од последица несрећног случаја за време
обављања рада, из сопствених средстава.

6. Накнада трошкова

Члан 26.
Запослени има право на накнаду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне
карте у јавном саобраћају (градски, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена
до петог у месецу за претходни месец, уколико није обезбедио сопствени превоз.
Уколико је перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да је иста саставни део
трошкова превоза.
На захтев запосленог послодавац је дужан да запосленом обезбеди месечну карту за
долазак и одлазак са рада, уколико није обезбедио сопствени превоз.
Запослени има право на накнаду трошкова, и то:
1) за време проведено на службеном путу у земљи,
2) за време проведено на службеном путу у иностранству, под условима и на начин
утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника и
намештеника.
Накнада трошкова из става 3. тачка 1. овог члана исплаћује се запосленом за трошкове
исхране за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено
путовање у земљи), у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у
Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за
послове статистике, трошкове ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс
категорије, с тим што се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном
рачуну.
За време проведено на службеном путу у трајању од 8 до 12 сати, запосленом припада
накнада у висини од 50% дневнице, а за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице.
Накнада трошкова за време службеног пута се исплаћује на основу попуњеног путног
налога и приложеног рачуна.
Запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација трошкова за службени пут.
Послодавац је дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења
сопственог аутомобила у службене сврхе у висини 30% цене једног литра погонског
горива по пређеном километру.

7. Отпремнина

Члан 27.
Послодавац је дужан да исплати запосленом отпремнину при престанку радног односа
ради коришћења права на пензију, у висини троструког износа последње исплаћене
плате запосленог, с тим да тако исплаћена отпремнина не може бити нижа од три
просечне плате по запосленом код послодавца у моменту исплате, односно три
просечне зараде по запосленом исплаћене у Републици Србији према последњем
објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то за
запосленог повољније.
Исплата отпремнине врши се у року од 30 дана од дана престанка радног односа.

8. Увећање плате из сопствених прихода

Члан 28.
Колективним уговором код послодавца може да се утврди право запосленог на увећање
плате у висини до 30% од висине плате, које се исплаћује из сопствених прихода које
оствари установа, у складу са законом.
Послодавац је обавезан да утврђује приходе и расходе и врши расподелу средстава из
претходног става и обавезан је да о томе обавештава синдикат.

9. Солидарна помоћ

Члан 29.
Послодавац је дужан да запосленом, по основу солидарности, исплати помоћ у случају:
1) смрти брачног друга или детета – у висини трошкова сахране према приложеним
рачунима до неопорезивог износа,
2) настанка трајне тешке инвалидности – у висини две просечне плате,
3) боловања дужег од три месеца у континуитету – у висини једне просечне плате
једном у календарској години,
4) у случају набавке медицинских помагала или лекова која су дефинисана
правилником о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава
осигурања – у висини једне просечне плате.
У случају смрти запосленог, породица има право на накнаду трошкова сахране према
приложеним рачунима, до неопорезивог износа, само код једног послодавца.
Просечна плата из става 1. овог члана је просечна плата по запосленом у установи у
претходном месецу, односно просечна зарада исплаћена у Републици Србији у
претходном месецу у односу на месец исплате солидарне помоћи, према последњем
објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то
повољније по запосленог.

10. Накнада штете

Члан 30.
Послодавац је дужан да запосленом накнади штету због повреде на раду или
професионалног обољења, у складу са законом.

11. Јубиларна награда

Члан 31.
Послодавац је дужан да запосленом исплати јубиларну награду.
Јубиларна награда исплаћује се запосленом у години када наврши 10, 20, 30 или 35 година рада оствареног у радном односу.

Време проведено на раду по основу уговора о привременим и повременим пословима,

о делу, о стручном оспособљавању и усавршавању, о допунском раду, као и посебан
стаж осигурања у складу са прописима ПИО (нпр. рођење трећег детета, спортски стаж,
време за које је осигураник самостално уплаћивао доприносе и сл.), као и време
обављања самосталне делатности се не сматра радом у радном односу.
Висина јубиларне награде износи:
1) пола просечне плате – за 10 година рада оствареног у радном односу,
2) једну просечну плату – за 20 година рада оствареног у радном односу,
3) једну и по просечну плату – за 30 година рада оствареног у радном односу,
4) две просечне плате – за 35 година рада проведених у радном односу.
Просечна плата из става 4. овог члана јесте плата из члана 29. став 3. овог уговора.

12. Друга примања

Члан 32.
Запосленима припада право на Новогодишњу награду, у једнаком износу.
О висини и динамици исплате награде из става 1. овог члана, Влада и репрезентативни
синдикати преговарају сваке године.
Послодавац може да, у складу са својом одлуком, из сопствених прихода, уз претходно
прибављено мишљење синдиката, обезбеди деци запослених до 11 година старости
пригодни поклон за Нову годину.
Послодавац може да, из сопствених прихода, запосленој жени обезбеди поклон или
новчани износ за Дан жена.
Послодавац може да, из сопствених прихода, наставницима чији су ученици освојили
награде на такмичењима, обезбеди новчана средства за награду.
Мерила и критеријуми за остваривање права на награду из става 5. овог члана утврђују
се општим актом.

13. Рокови за исплату плата

Члан 33.
Плата се исплаћује у два дела, и то:
1) први део до петог у наредном месецу,
2) други део до 20. у наредном месецу.
Послодавац је дужан да запосленом, приликом сваке исплате плате и накнада плате,
достави обрачун.

IV. ПРЕСТАНАК ПОТРЕБЕ ЗА РАДОМ ЗАПОСЛЕНИХ

1. Критеријуми за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, са
пуним или непуним радним временом
Члан 34.
Критеријуми за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, са пуним
или непуним радним временом, вреднују се у бодовима, и то:
1. рад остварен у радном односу:
1) за сваку годину рада оствареног у радном односу – 1 бод,
2) за сваку годину рада оствареног у радном односу у установама образовања – 1 бод.
Време проведено на раду по основу уговора о привременим и повременим пословима,
о делу, о стручном оспособљавању и усавршавању, о допунском раду, као и посебан
стаж осигурања у складу са прописима ПИО (нпр. рођење трећег детета, спортски стаж,
време за које је осигураник самостално уплаћивао доприносе и сл.), као и време
обављања самосталне делатности се не сматра радом у радном односу.
Запосленом се рачуна цела година проведена на раду у радном односу без обзира на
то да ли је радио са пуним или непуним радним временом.
2. образовање:
1) за високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије,
специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) у складу са
Законом о високом образовању, почев од 10. септембра 2005. године и на основним
студијама у трајању од најмање четири године, по пропису који је уређивао високо
образовање до 10. септембра 2005. године – 20 бодова,
2) за високо образовање на студијама првог степена (основне академске, односно
основне струковне студије), студијама у трајању од три године или вишим образовањем
– 15 бодова,
3) за специјалистичко образовање након средњег образовања – 13 бодова,
4) за средње образовање у трајању од 4 године – 12 бодова,
5) за средње образовање у трајању од 3 године – 10 бодова,
6) за основно образовање и оспособљеност за рад у трајању од једне или две године –
5 бодова.
Бодовање се врши према стеченом одговарајућем образовању.
3. такмичења:
1) број бодова за општинско такмичење и смотру:
за освојено прво место – 2 бода,
за освојено друго место – 1,5 бод,
за освојено треће место – 1 бод;
2) број бодова за окружно/регионално, односно градско такмичење и смотру:
за освојено прво место – 4 бода,
за освојено друго место – 3 бода,
за освојено треће место – 2 бода;
3) број бодова за републичко такмичење и смотру:
за освојено прво место – 8 бодова,
за освојено друго место – 6 бодова,
за освојено треће место – 4 бода;
4) број бодова за међународно такмичење:
за освојено прво место – 15 бодова,
за освојено друго место – 12 бодова,
за освојено треће место – 10 бодова.
По основу такмичења бодује се наставник који је ученика припремао за такмичење и
који је остварио релевантне резултате.
Приликом бодовања запослених у обзир се узима резултат постигнут на такмичењима и
смотрама који су организовани у складу са стручним упутством министарства о
организовању такмичења и смотри ученика и коју су утврђени наведеним календаром.
Вреднује се само један резултат остварен у највишем рангу такмичења и смотри.
Бодовање по оствареним резултатима на такмичењу и смотри врши се уколико у тој
категорији запослени имају могућност учешћа у такмичењу. Приликом бодовања
вреднују се резултати остварени у току целокупног рада оствареног у образовању.
4. педагошки допринос у раду:
1) рад на изради уџбеника који су одобрени решењем министра, у складу са прописима
из области образовања и васпитања:
– аутор – 7 бодова,
– сарадник на изради уџбеника – илустратор – 5 бодова,
– рецензент – 4 бода;
2) објављен рад из струке у стручној домаћој или страној литератури – 1 бод.
Без обзира на број објављених радова по овом основу добија се само један бод.
За педагошки допринос раду бодови се добијају само по једном основу.
5. имовно стање:
1) ако су укупна примања домаћинства по члану на нивоу републичког просека према
последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике –
0,5 бодова,
2) ако су укупна примања домаћинства по члану испод републичког просека према
последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике –
1 бод.
Код бодовања имовног стања, под породичним домаћинством сматрају се: брачни друг,
деца и родитељи које запослени издржава.
6. здравствено стање на основу налаза надлежне здравствене установе, односно
надлежног фонда пензијског и инвалидског осигурања:
1) инвалид друге категорије – 3 бода,
2) тешка болест запосленог на основу конзилијарног налаза лекара надлежне
здравствене установе – 3 бода,
3) запослени који болује од професионалне болести – 2 бода.
Бодовање по овом основу врши се само по једној од тачака која је најповољнија за
запосленог.
Тешка болест запосленог утврђује се на основу конзилијарног налаза лекара надлежне
здравствене установе на територији општине или на територији града на коме је
формирана таква комисија.
7. број деце предшколског узраста, односно деце на редовном школовању до 26
година старости:
1) ако запослени има једно дете – 1 бод,
2) ако запослени има двоје деце – 3 бода,
3) ако запослени има троје и више деце – 5 бодова.
Као дете на редовном школовању до 26 година старости сматра се и ученик завршног
разреда основне и средње школе до краја школске године, односно до 31. августа
године у којој дете има својство редовног ученика завршног разреда.
За критеријум за који запослени не достави потребну документацију у остављеном року
за утврђивање листе запослених за чијим је радом у потпуности или делимично
престала потреба, бодује се са нула бодова.
Члан 35.
На основу критеријума из члана 34. Уговора сачињава се ранг листа према редоследу
бодова, почев од највећег.
За запосленог за чијим је радом престала потреба утврђује се запослени који оствари
најмањи број бодова.
Уколико више запослених има исти број бодова, предност има запослени који је
остварио већи број бодова по основу рада оствареног у радном односу, образовања,
такмичења, педагошког доприноса у раду, имовног стања, здравственог стања, броја
деце, и то наведеним редоследом.
Члан 36.
Решење којим се утврђује да је престала потреба за радом запосленог доноси
директор, на основу предлога комисије коју именује орган управљања установе на
предлог синдиката.
Комисија из става 1 овог члана утврђује предлог на основу листе која је сачињена
према критеријумима из члана 34. Уговора.
2. Мере за запошљавање
Члан 37.
Запослени за чијим је радом престала потреба може бити:
1) распоређен на друго радно место у установи;
2) распоређен на радно место са непуним радним временом у установи;
3) преузет на основу споразума о преузимању у другу установу уз сагласност
запосленог;
4) упућен на преквалификацију или доквалификацију.
Члан 38.
Радни однос запосленом за чијим је радом престала потреба не може престати без
његове сагласности:
1) запосленој за време трудноће или са дететом до две године старости,
2) запосленом самохраном родитељу,
3) запосленом чије дете има тешки инвалидитет,
4) ако оба брачна друга раде у истој установи, једном од брачних другова,
5) запосленом мушкарцу који има најмање 35 година стажа осигурања и запосленој
жени која има најмање 30 година стажа осигурања, без њихове сагласности, под
условом да не испуњава један од услова за пензију.
Самохраним родитељем, у смислу овог уговора, сматра се родитељ који сам врши
родитељско право, када је други родитељ непознат, или је умро, или сам врши
родитељско право на основу одлуке суда или када само он живи са дететом, а суд још
није донео одлуку о вршењу родитељског права.
Родитељ ће се сматрати самохраним и у случају када је други родитељ потпуно или
трајно неспособан за привређивање, а није стекао право на пензију или када се други
родитељ налази на издржавању казне дуже од шест месеци.
Не сматра се, у смислу овог уговора, самохраним родитељ који по престанку раније
брачне, односно ванбрачне заједнице, заснује нову брачну, односно ванбрачну
заједницу.
Члан 39.
Запосленом за чијим је радом престала потреба, а коме није могло да се обезбеди ни
једно од права утврђених законом, колективним уговором код послодавца или уговором
о раду, може престати радни однос под условом да му се претходно исплати
отпремнина, и то најмање у висини која је утврђена Законом о раду, односно која је
утврђена посебним програмом за решавање вишка запослених у установама из
области образовања у процесу рационализације броја запослених, који се доноси у
складу са општим актом Владе који уређује та питања.
Исплата отпремнине врши се најкасније до дана престанка радног односа, а исплата
свих неисплаћених плата, накнада плата и других примања које је запослени остварио
до дана престанка радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду,
најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа.
Члан 40.
Послодавац је дужан да обезбеди запосленом рад на радном месту и у радној околини
у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду, у складу са законом.
Запослени код послодавца имају право да изаберу једног или више представника за
безбедност и здравље на раду.
Најмање три представника запослених образују Одбор за безбедност и здравље на
раду.
Послодавац и представник запослених, односно одбор из става 3 овог члана и
синдикат, дужни су да међусобно сарађују о питањима безбедности и здравља на раду.
Колективним уговором код послодавца ближе се уређују права, обавезе и одговорности
у вези са безбедности и здрављем на раду.

V. МИРНО РЕШАВАЊЕ РАДНИХ СПОРОВА

1. Колективни радни спорови

Члан 41.
Мирно решавање колективних радних спорова врши се на начин и по поступку
утврђеним посебним законом.
Члан 42.
Колективним радним спором, у смислу овог уговора, сматрају се спорови поводом:
1) закључивања, измена и допуна или примене Уговора,
2) остваривање права на синдикално организовање,
3) остваривање права на штрајк,
4) остваривање и заштите других права из рада и по основу рада, у складу са законом.

2. Индивидуални радни спорови
Члан 43.
Индивидуалним радним спором, у смислу овог уговора, сматра се спор настао поводом
повреде или угрожавања појединачног права, обавезе или интереса из радног односа,
односно поводом радног односа.
Члан 44.
Мирно решавање индивидуалних радних спорова поводом престанка радног односа
или исплате минималне плате, врши се по поступку пред арбитром, у складу са
правилима утврђеним посебним законом.

VI. ПРАВО НА ШТРАЈК

Члан 45.
При организовању и спровођењу штрајка синдикат мора водити рачуна о остваривању
Уставом загарантованих слобода и права других.
Штрајком се не сме угрозити право на живот, здравље и личну сигурност.
Члан 46.
Одлуку о штрајку синдикат доноси у складу са одредбама општег акта синдиката.
Штрајк се мора најавити у складу са законом.
У одлуци којом се најављује штрајк синдикат мора назначити штрајкачке захтеве,
место, дан и време штрајка, као и податке о штрајкачком одбору.
Члан 47.
Штрајкачки одбор руководи штрајком, прати да ли се штрајком не омета ред и да ли се
штрајк спроводи на законит начин, и упозорава надлежне органе на покушај
спречавања или ометања штрајка.
Штрајкачки одбор је дужан да размотри сваку иницијативу за мирно решавање спора
коју му упути послодавац са којим је у спору, и да на њу одговори на начин како му је та
иницијатива и упућена.
Члан 48.
Због учествовања у штрајку, организованом у складу са законом и овим уговором,
запослени не могу бити стављени у неповољан положај.
Запослени који учествује у штрајку остварују основна права из радног односа, у складу
са законом.
Члан 49.
Послодавац установе не сме спречавати штрајк који је организован у складу са законом
и Уговором.
Послодавац се обавезује да се уздржи од деловања којим би поједини синдикат био
доведен у повлашћени или подређени положај.

VII. СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ

1. Организовање синдиката
Члан 50.
Запослени код послодавца имају право да без претходног одобрења организују
синдикат, као и да му приступају под искључивим условима, да се придржавају његових
статута и правила.
Синдикат не може бити распуштен или његова делатност обустављена или забрањена,
административним актом установе.
Члан 51.
Запослени приступа синдикату добровољним потписивањем приступнице.
Изглед и садржај приступнице утврђује се актом синдиката.
Члан 52.
Послодавац је дужан да члану синдиката, без накнаде, посредством служби установе:
1) одбије износ синдикалне чланарине и уплати је на одговарајући рачун синдикалне
организације, као и на рачуне виших органа синдиката коме члан припада према
статуту синдиката,
2) врши уплату на рачун фондова које синдикат оснива (штрајкачки фонд, фонд
солидарности и сл.),
3) даје на увид податке о уплати чланарине синдикалном руководству.
2. Техничко-просторни услови
Члан 53.
Послодавац је дужан да репрезентативном синдикату обезбеди техничко-просторне
услове и приступ подацима и информацијама неопходним за обављање синдикалних
активности, и то:
1) одвојену просторију за рад синдиката и одговарајући простор за одржавање
синдикалних састанака,
2) право на коришћење телефона, телефакса и других техничких средстава и опреме,
3) слободу поделе синдикалних саопштења, извештаја на огласним таблама синдиката
– за редовне синдикалне активности, а у време штрајка и на другим местима по одлуци
синдиката.
Члан 54.
Репрезентативни синдикат има право да буде обавештен од стране послодаваца о
економским и радно-социјалним питањима од значаја за положај запослених, односно
чланова синдиката.
Послодавац је дужан да представнику репрезентативног синдиката омогући
присуствовање седницама органа управљања установе, без права одлучивања, и у том
смислу дужан је да синдикату достави уредан позив са материјалом за седницу органа
управљања.
3. Права синдикалних представника
Члан 55.
Синдикална организација је дужна да послодавцу достави акт о упису у регистар
синдиката и одлуку о избору председника и чланова органа синдиката, у складу са
законом.
Члан 56.
Послодавац је дужан да овлашћеном представнику репрезентативног синдиката у
установи, који припада репрезентативном синдикату потписнику овог уговора, у који је
учлањено више од 50% запослених, исплаћује увећану месечну плату у висини од 12%.
Уколико је у репрезентативну синдикалну организацију установе која припада
репрезентативном синдикату потписнику овог уговора учлањено мање од 50%
запослених, овлашћени представник из става 1. овог члана има право на сразмерно
увећану месечну плату до 12%.
Послодавац је дужан да председнику, односно поверенику окружног, односно
регионалног, градског, покрајинског и републичког органа синдиката, репрезентативног
на нивоу Републике, потписнику овог уговора, исплаћује увећану месечну плату у
висини од 12%.
Остваривање права по основу одредаба овог члана, не може се вршити по два основа.
Члан 57.
Запосленом који је изабран на плаћену професионалну функцију у репрезентативном
синдикату мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и
обавеза за које је законом другачије одређено.
Запослени коме права и обавезе из радног односа мирују има право да се у року од 15
дана, од дана престанка функције, врати на рад у установу на исте послове, а ако
таквих послова нема на друге одговарајуће послове који одговарају његовој стручној
спреми.
Члан 58.
Овлашћени представник синдиката има право на плаћено одсуство, ради обављања
следећих синдикалних функција:
1) ако је одређен за колективно преговарање, односно одређен за члана одбора за
колективно преговарање за време преговарања,
2) када је одређен да заступа запосленог у радном спору са послодавцем пред
арбитром или судом за време заступања.
Члан 59.
Послодавац је обавезан да представницима синдиката омогући одсуствовање са рада
ради реализације програмских активности и присуствовања синдикалним састанцима,
конференцијама, седницама, семинарима и конгресима, по позиву органа који
организује састанак.
Послодавац је обавезан да представницима синдиката који су изабрани у више органе
синдиката омогући одсуствовање са рада за учествовање у раду тих органа, уз
приложен позив.
Послодавац је обавезан да представницима синдиката који заступају чланове
синдиката организоване у посебна удружења у оквиру синдиката (рекреација, касе
узајамне помоћи и сл.) омогући рад, уз приложен позив синдиката.
Члан 60.
Послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у
неповољан положај (распоређивање на друге, мање плаћене послове, распоређивање
у другу организациону целину, упућивање на рад у друго место рада, упућивање на рад
код другог послодавца, проглашавање технолошким вишком) представника запослених
(председник синдикалне организације, синдикалне подружнице, синдикални повереник,
чланови органа синдиката, председник окружног, градског, покрајинског и републичког
одбора) за време обављања функције и по престанку функције, у складу са законом.
Послодавац је обавезан да функционере синдиката, по истеку функције, врати на
послове које су обављали пре избора, односно на одговарајуће радно место.
Члан 61.
Послодавац је дужан да овлашћеним представницима синдиката омогући приступ свим
радним местима, ако је то потребно у циљу заштите права запослених, утврђених
законом или колективним уговором.

VIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 62.
Уговорне стране се обавезују да ће овај уговор примењивати у доброј намери и на
начелима социјалног партнерства и колективног преговарања.
Тумачење овог уговора врши комисија.
Комисију чине по један представник репрезентативног синдиката, потписника овог
уговора и по један представник министарства надлежног за послове образовања,
министарства надлежног за послове рада, министарства надлежног за послове
финансија и министарства надлежног за послове државне управе.
Комисија свој рад уређује пословником.
Члан 63.
Уговорне стране су сагласне да се измене и допуне овог уговора могу вршити у случају:
1) ако наступе околности које онемогућавају његово спровођење,
2) због измена, односно допуна прописа и ако су одредбе овог уговора у супротности са
одредбама тих прописа,
3) ако уговорне стране утврде да овај уговор из других разлога треба мењати, као и да
приступе преговорима о предложеним изменама и допунама у року од 30 дана од дана
пријема предлога.
Предлог за измене и допуне Уговора може да поднесе свака уговорна страна у писаном
облику.
Уговорне стране дужне су да се у року од 15 дана од дана пријема предлога за измену
и допуну Уговора изјасне о предлогу, као и да приступе преговорима о предложеним
изменама и допунама у року од 30 дана од дана пријема предлога.
Овај уговор може престати да важи на основу споразума уговорних страна или отказом.
У случају отказа, Уговор се примењује најдуже шест месеци од дана подношења отказа,
када Уговор престаје да важи.
Члан 64.
Уговор се сматра закљученим када га потпишу овлашћени представници уговорних
страна.
Члан 65.
Колективни уговори у установама усагласиће се са Уговором, у року од три месеца од
дана ступања на снагу Уговора.
Члан 66.
Овај уговор ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику
Републике Србије”.
Број 110-00-334/2014-01
У Београду, 18. фебруара 2015. године

За Владу
Министар просвете, науке и технолошког развоја,
др Срђан Вербић, с.р.

За Синдикат образовања Србије,
Радомир Шојановић, с.р.

За ГСПРС Независност,
проф. др Томислав Живановић, с.р.

Advertisements

Ваш коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: